Karlove Vari

Češki kralj i car Svetog rimskog carstva, Karlo IV u četrnaestom veku je izgradio banju, koja je danas jedna od najpoznatijih na svetu. Ona je po njemu dobila naziv Karlove Vari. Smeštena je na oko 450 m nadmorske visine i okružena je veoma šumovitim planinama - Rudnim gorama na severu i Slavikovom šumom sa južne strane. Nalazi se 130 km zapadno od Praga i prilikom posete češkoj prestonici, nezaobilazna je u ponudi izleta svih turističkih tura. Naravno, može se posetiti i u sopstvenoj režiji. Sa glavne autobuske stanice u Pragu, autobusi ka Karlovim Varima polaze na svakih sat vremena, a do Karlovih Vari se može doći i vozom. Nekada je ova banja bila namenjena isključivo pripadnicima visokog društva, prevashodno vladarima i plemićima, koji su se tu lečili, podmlađivali, a pre svega uživali. Iako je danas pristupačnija i običnim smrtnicima, da biste ostali više dana u Karlovim Varima i iskoristili sve blagodeti ovog mondenskog odmarališta i lečilišta, potrebno je da izdvojite dosta novca. Zato najviše turista u Karlove Vari dođe samo na jedan dan.

Kada se uputite iz Praga ka Karlovim Varima, teško ćete odoleti da ne svratite u mesto Krušovice, da biste obišli istoimenu kraljevsku pivaru. A kada dođete u Karlove Vari možete da nastavite sa alkoholisanjem uz čuvenu Beherovku, za koju neki tvrde da je liker, a drugi da je rakija. Ono što je sasvim sigurno jeste da se Beherovka proizvodi od 1807. godine i da je danas to nacionalno piće u Češkoj. U muzeju Jan Becher možete pogledati film o proizvodnji Beherovke. Ona sadrži 32 vrste lekovitog bilja, vodu sa termalnih izvora i čak 38% alkohola, mada se tačan recept za ovo piće čuva u tajnosti. Beherovka naravno spada u obavezne suvenire iz Karlovih Vari :).


Po dolasku u banju, obično sledi priča o Grandhotel Pupp - hotelu koji se pojavljuje u filmu o Džems Bondu iz 2006. godine, Casino Royale. Ovaj luksuzni hotel, izgrađen daleke 1701. godine, danas je domaćin jednog od najstarijih i najpoznatijih međunarodnih filmskih festivala, koji se održava svakog jula u Karlovim Varima. 

Pošto sam Karlove Vari posetila u različitim godišnjim dobima, mogu reći da je grad malo lepši u proleće zbog nabujalog zelenila kojim je okružen, mada i zima u ovoj banji ima svojih čari, još ako ima snega, to je pun pogodak, a lepo je i videti sve te novogodišnje ukrase u vreme praznika.

Po broju stranaca koji u njemu žive, ovo mesto je drugo u Češkoj (odmah iza Praga). Svi natpisi su na češkom, ruskom i nemačkom, što dosta govori o populaciji koja se tu nalazi, odnosno o tome čiji je kapital najviše prisutan u Karlovim Varima.

Arhitektura i pejzaži u Karlovim Varima su takvi da ne znate gde pre da gledate tj. šta pre da fotografišete, posebno kada se prvi put nađete u ovoj banji. Nisam videla nijednu oronulu ili nesređenu fasadu. Većina građevina potiče s kraja devetnaestog veka i građene su u stilu neobaroka, neoklasicizma i neorenesanse. Hoteli u centru grada deluju kao da su izašli iz neke bajke, ne samo po dizajnu već i po bojama. Posebno bajkovito lepa je ruska pravoslavna crkva svetog Petra i Pavla sa pozlaćenim kupolama, koju je izgradio Petar Veliki 1887. godine. Ona je podignuta na uzbrdici, iznad glavne ulice. Interesantno je da se u blizini tog hrama nalazi spomenik podignut u čast Karla Marksa, koji se na neki čudan način uklapa u ceo ambijent. Okolo se nižu raskošne vile sa prelepim vrtovima. Bajkovitom utisku doprinose i mostići na reci Tepla, koja protiče kroz Karlove Vari i čuvena je po toploj vodi.

U Karlovim Varima su boravili mnogi čuveni umetnici, poput Betovena, Šopena, Turgenjeva, Getea, Dvoržaka i drugih. Po ovim slavnim ličnostima su nazvani neki od luksuznih hotela u banji, a takođe statue nekih od njih krase banjski park. U Karlovim Varima postoji 64 termalna izvora, od kojih se danas koristi 12 izvora sa vodom različitih temperatura, od 17°C do čak 73°C. Najpoznatiji je gejzir Vridelna, koji se nalazi u velikoj hali u centru Karlovih Vari. Gejzir izbacuje vodu temperature do 72°C u mlazevima koji dostižu visinu od 12 metara. Oko njega je ozidan bazen i obično je tu i najveća koncentracija ljudi. Česme sa lekovitom vodom, videli smo i okviru Sadove i Mlinske kolonade.

Izvori banjske vode namenjeni su lečenju različitih bolesti. Ako se ova lekovita voda pije, može pomoći kod oboljenja želuca, creva, žuči i bubrega, a ako se njom umivate ili kupate povoljno utiče za lečenje kostobolje, ali i za poboljšanje tena i ublažavanje podočnjaka. Najveći efekat u lečenju postiže se korišćenjem banjske vode u jutarnjim časovima. Treba je piti na prazan želudac. Voda se obično pije na licu mesta, pored izvora, i to iz posebnih bokalčića, koji su ukrašeni različitim motivima, najčešće cvetnim, i naravno, prodaju se kao suveniri. 

Još jedan lep, a pre svega sladak suvenir iz Karlovih Vari je nešto što najviše liči na oblande. To su lazenske oplatky - specijalitet ovog kraja. Prave ih u različitim ukusima, i slatkim i slanim varijantama. U svakom slučaju im nije lako odoleti :).

U Karlovim Varima se takođe nalazi i fabrika stakla i keramike. Neki izleti obuhvataju i posetu ovoj fabrici, ali u jednodnevnim obilascima grada obično nema dovoljno vremena i za to.