Drvengrad

Od jednog uspavanog sela između Tare i Zlatibora, železnička trasa Šarganska osmica i etno selo Drvengrad napravili su pravu turističku atrakciju. Kroz Mokru Goru je od 1925. do 1974. godine prolazila pruga uskog koloseka koja je povezivala Užice, Višegrad i Sarajevo. 2003. godine ta pruga je obnovljena na delu Mokra Gora - Šargan Vitasi, koja posmatrana iz vazduha formira broj osam, po čemu je i dobila ime. Sada njom saobraća veseli turistički vozić Ćira. Vožnja Ćirom traje sat vremena i za to vreme voz prođe kroz veliki broj tunela i preko nekoliko mostova. Pejzaži koji se mogu videti iz voza predstavljaju odmor za oči. Ja sam se vozila Ćirom jednog hladnog januarskog dana kada je sve bilo prekriveno snegom i izgledalo kao iz bajke.

Drvengrad je napravljen na mestu koje gleda na železničku stanicu i Šargansku prugu. Nastao je za potrebe filma Život je čudo, čuvenog reditelja Emira Kusturice, koji je osmislio i realizovao ceo projekat izgradnje ovog etno kompleksa. Prvi put sam Drvengrad posetila početkom januara 2008. godine, nekoliko dana pre otvaranja prvog Kustendorfa - međunarodnog filmskog i muzičkog festivala, koji se od tada tradicionalno održava u Drvengradu svakog januara. 

Ovo etno selo je specifično pre svega po tome što je veoma maštovito osmišljeno i uređeno kao spoj tradicionalnih motiva i istorijskih ličnosti sa popularnim imenima iz sveta umetnosti i sporta i fiktivnim likovima iz čuvenih romana i filmova. U glavnoj ulici u Drvengradu, koja nosi naziv Ive Andrića, nalazi se mala pravoslavna crkva Svetog Save, izgrađena u drvetu. I u ostalim ulicama u Drvengradu, koje su nazvane po različitim slavnim ličnostima, kao što su Če Gevara, Felini, Čkalja, Maradona i Đoković, nalaze se autentične brvnare, u kojima su smešteni restorani, galerija, bioskop, biblioteka, prodavnice suvenira i narodne radinosti i još mnogo toga. Na primer, postoji vrtić i igralište za decu, a poslastičarnica Kod Ćorkana je interesantna i deci i odraslima :). U restoranu Lotika na meniju su tradicionalni nacionalni specijaliteti, koji nose imena junaka Andrićevih romana! Onima koji žele da prenoće u Drvengradu, na raspolaganju je hotel Mećavnik sa sobama uređenim u etno stilu, naravno. 

Gotovo na svakom koraku u Drvengradu mogu se videti zanimljivi detalji, kao što su neobične drvene skulpture, stari automobili, oslikani zidovi… Enterijeri brvnara su još interesantniji. Svaki detalj je pažljivo izabran i nosi određenu simboliku. Drvengrad, iako na izgled tradicionalan i starinski, nudi savremene mogućnosti za odmor i relaksaciju, u vidu bazena, sauna, teretane, sportskih sala i terena. Naravno, bežični Internet odlično funkcioniše, a kome zatreba keš, tu je bankomat. Jedna od kuća (ona u čijem se podrumu nalazi bioskop Andergraund) je kuća Emira Kusturice. 

Pri poseti Drvengradu 2008. godine, kao jedna od najupečatljivijih stvari u ovom etno kompleksu, ostao mi je u sećanju gradski zatvor, ali kada sam pre nekoliko meseci ponovo svratila u Drvengrad, nisam ga videla. Drvengrad je u međuvremenu doživeo različite promene, pa je moguće da taj zatvor više ne postoji. Ono što je sigurno je da se dosta izgradio u proteklih osam-devet godina, ali to i dalje ne remeti mir i lepotu predela u kojem je izgrađen.