Majorka

Majorku nazivaju belim Karibima, jer po svojim prostranim plažama sa belim peskom i tirkiznoj boji mora podseća na Karibe. Ovom ostrvu šarm daju i idilična planinska sela sa bujnom vegetacijom. Ona se takođe može podičiti bogatim kulturno-istorijskim nasleđem i odličnom kuhinjom. Mnoge poznate ličnosti potiču sa Majorke, a još više poznatih je kupilo imanja i vile baš na Majorci. I sve bi to bilo sjajno da nije ogromne gužve, koja meni lično kvari doživljaj. Svakako je i tajming našeg letovanja doprineo tome. Početak avgusta ima svojih prednosti i nedostataka. No, lične impresije na stranu. Činjenica je da je Majorka, kao jedno od najposećenijih ostrva u Evropi, postala sinonim za masovni turizam. Broj turista koji godišnje poseti Majorku iz godine u godinu se povećava i sada već iznosi oko 20 miliona, što je čak 40 puta više u odnosu na period 60-tih godina, kada je turizam na ovom ostrvu počeo naglo da se razvija. Sve vreme boravka na Majorci prolazilo mi je kroz glavu kako je to sigurno bilo pravo rajsko ostrvo pre tih 60-tih. S druge strane, sada je Majorka toliko razvijena, sa nebrojeno mnogo turističkih sadržaja da ne postoji nijedan promil šanse da vam na ovom ostrvu u bilo kom trenutku bude dosadno.

Najpopularnija letovališta na Majorci nalaze se u blizini glavnog grada, Palma de Majorke, iako se ni za jedno mesto na Majorci ne može reći da nije popularno. Zapadno od Palme nalazi se Illetas, sa ekskluzivnim restoranima i klubovima, Palmanova, letovalište za miran porodični odmor, a odmah uz Palmanovu je Magaluf, koji sa svojim brojnim diskotekama i noćnim klubovima predstavlja suštu suprotnost Palmanovi. Koliko god ova mesta imaju različite ciljne grupe turista, njihove plaže su veoma slične - peščane i prostrane. Od tri plaže u Palmanovi, meni se najviše svidela ona sa velikim prirodnim hladom.

U Palmi se, duž obale, nalazi šetalište i biciklistička staza, duga više od 10 km, koja ovaj grad povezuje sa najbližim mestom na istočnoj strani, Kan Pastiljom. Mi smo bili smešteni upravo u Kan Pastilji. Iako se jedan od najprometnijih aerodroma u Španiji nalazi nadomak Kan Pastilje, aviončići nam nisu smetali :). I dalje mislim da je ova lokacija odličan izbor zbog blizine Palme, brojnih mogućnosti za rekreaciju i naravno zbog ogromne plaže. U Kan Pastilji počinje Playa de Palma, veoma široka plaža, prekrivena sitnim svetlo sivim peskom. Dugačka je oko 5 km i proteže se do Arenala, a prati je široko šetalište duž kojeg su poređane palme. Između plaže i šetališta, skoro u pravilnom rasporedu, na svakih nekoliko stotina metara nalaze se identični barovi, Balnearios, numerisani od 1 do 15, koji obeležavaju određenu sekciju plaže. U njima, osim pića i sladoleda, ima i sendviča, kao i različitih vrsta salata. Usluga je malo sporija, kao i svuda na Majorci, ali ne može im se zameriti jer je i posećenost velika. S druge strane šetališta, teško je proceniti da li ima više restorana, prodavnica ili agencija za iznajmljivanje automobila, motora, bicikala, tricikala i čega sve ne. Ako vam se desi da neku krpicu, koja vam je baš neophodna, zaboravite da ponesete, to neće biti nikakav problem jer u Kan Pastilji, Arenalu, kao i u drugim mestima na Majorci ima svega što je potrebno na moru i to po pristupačnim cenama.

Najluđi noćni provod na Majorci svakako se vezuje za Magaluf, koji je najpopularniji među Englezima i Arenal, koji u letnjim mesecima najviše posećuju nemački turisti. Ko voli nek izvoli, ali moje mišljenje je da nikako ne treba birati smeštaj ni u jednom od njih zbog buke od koje ne može da se spava i scena koje ne prijaju oku.

Severozapadno od Palme nema nekih spektakularnih plaža ali ima drugih zanimljivih mesta vrednih pažnje. Jedno od njih je svakako Valdemosa. To je jedno idilično planinsko seoce, poznato po manastiru iz XIV veka. Valdemosa je poznata i po tome što su u njoj u prošlosti boravili proslavljeni umetnici, među kojima su Frederik Šopen i Žorž Sand. Interesantno je da je u vreme naše posete, celo mesto bilo ukrašeno šarenim trakama. Povod za to bio je praznik svete Kataline, koji se proslavlja 28. jula, ali ukrasi ostaju na ulicama i tokom avgusta.

Nešto severnije od Valdemose nalazi se primorski gradić Port de Sóller, koji mene lično podseća na Azurnu obalu. U njemu se nalaze dve plaže, koje nisu ništa specijalno u poređenju sa ostatkom Majorke i velika luka iz koje smo planirali obilazak plaže Sa Calobra. Uprkos upozorenjima na nemirno more, kupili smo karte i ukrcali se na brod. Međutim, talasi su bili toliko jaki da je kapetan, na od prilike pola puta, rešio da moramo nazad. Nije nam se dalo da vidimo tu stenovitu plažu ali smo ipak bili srećni što smo se vratili čitavi jer nam je svima bilo muka od ljuljanja broda. Novac su nam vratili, a od „brodoloma“ smo se oporavljali uz sangriju u obližnjem restoranu.

Najlepša plaža na Majorci, Es Trenc, nalazi se oko 40 km istočno od Palme i dugačka je više od 3 km. Na početku ove plaže nalazi se pravi tropski kafe-bar sa raznim osvežavajućim napitcima... i pogledom na beli pesak i tirkizno more. Ako nešto na Majorci liči na one fantastične prizore sa Kariba, onda je to Es Trenc. To je plaža sa najplićom i najčistijom vodom na celom ostrvu. Za nju treba izdvojiti bar jedan ceo dan, kao što smo mi i uradili. Ima da se hoda i hoda, da bi se došlo do dubine, a taman kad mislite da ste u dubini, stiže iznenađenje – ponovo plitka voda. Jeste neobično ali se može plivati bez problema. Iako je Es Trenc najpoznatija zvanična nudistička plaža na ovom ostrvu, pre se može reći da je to plaža mešovitog tipa jer na njoj ima i nudista i ne-nudista. Pored nje se nalazi dosta manja plaža, Ses Covetes, koja kao i Es Trenc, ima veliku ekološku vrednost. Ove plaže predstavljaju prirodni rezervat, koji je pod zaštitom države.

Još istočnije od Es Trenca, nižu se plaže, tj. uvale ili kale, koje sve liče jedna na drugu. Sve su peščane sa tirkiznom bojom mora, jedino se razlikuju po veličini. Naše razgledanje istočne obale započelo je obilaskom plaže i luke Figuera. To je jedno simpatično mestašce koje je zadržalo šarm ribarskog sela. Nakon toga smo posetili nacionalni park i plaže Mondrago i S’Amarador, koje se nalaze jedna uz drugu, a deli ih samo ispupčeno parče uske stenovite obale. Obe plaže krasi beli pesak i nestvarna, gotovo drečava svetlo plava boja mora. Plaže su okružene parkom koji je od 1992. godine pod zaštitom države i vodi se računa da se ova prirodna sredina sačuva od masovnog turizma. U prilog tome govori i činjenica da u neposrednoj blizini ovog parka i plaža nema hotela. Uprkos svemu tome, iako su prilično zabačene i izolovane, na žalost, ni na ovim predivnim plažama gužva se u jeku sezone ne može izbeći.

Naša sledeća stanica bio je gradić Porto Cristo, nekada ribarsko mesto, a danas velika luka kojom dominiraju skupe jahte. Porto Cristo ima plažu dugačku 350 m, pored koje se nalazi mnoštvo restorana. To je veoma posećeno ali mirno mesto, prilagođeno porodičnom odmoru, a turistima je najpoznatije po pećini Drach. Kroz uske krivudave hodnike ove pećine sa mnogo interesantnih detalja, stiže se do najvećeg podzemnog jezera u Evropi. Tu nas je čekalo iznenađenje u vidu koncerta klasične muzike. Koncert su priredili muzičari koji su plovili čamcem po jezeru. Ugođaj je jedino kvarilo strogo osoblje koje nas je sve vreme tokom obilaska pećine opominjalo da fotografisanje nije dozvoljeno. Mene su našli za to da opominju, kao da ja mnogo fotografišem :). Naravno da sam fotkala na kvarno, ali ne onoliko koliko bih inače. Malo severnije od Porto Cristo je S'Ilot, u kojem se nalazi arheološko nalazište iz bronzanog doba, koje smo takođe obišli. Plaža u ovom mestu veoma je slična onoj u Poro Cristo.

Jedan dan smo izdvojili za obilazak krajnjeg severa ostrva. Tu ne treba propustiti vidikovac Formentor sa fenomenalnim pogledom na litice i more, do kojeg vodi prilično krivudav ali dobar put. U povratku smo neočekivano pronašli jednu divlju plažu, vrlo neobičnu za Majorku, po tome što je šljunkovita i što na njoj nije bilo gužve. Dalje smo obišli Alkudiju, koja me prijatno iznenadila svojim starim gradom, sa uskim ulicama, okićenim slično kao u Valdemosi. Obilazak smo završili posetom plaže Muro, prostrane peščane plaže na kojoj ima različitih sadržaja, od brojnih mogućnosti za bavljenje sportom, kao što su paraglajding i skijanje na vodi do igrališta za decu koje se nalazi u blizini ove plaže.

Povratak u Beograd ću zapamtiti po nestanku kofera, što nije retka pojava na aerodromu Son Sant Joan, ali je na našem letu to bio jedini nestali prtljag. Ostalim koferima se žurilo kući, a moj kofer je baš hteo da ostane još koji dan na Majorci...