Torre Galatea

Uprkos bogatoj istoriji, građevinama i muzejima koji o tome svedoče, Figueras ne bi predstavljao ni izbliza turistički atraktivno mesto da nije kontroverznog i ekscentričnog umetnika Salvadora Dalija, koji je u svom rodnom Figuerasu osnovao muzej, danas osnovno obeležje i može se reći sinonim za Figueras.

Figueras je najbliži grad špansko-francuskoj granici, a od Barselone je udaljen 140 km, tako da je pri poseti Barseloni vrlo zgodno posetiti i ovo mesto, kojim dominira čuveni Dalijev muzej - Torre Galatea. Na putu ka muzeju, na La Rambli nalazi se Dalijevo lice, koje izgleda iskrivljeno i razvučeno kada se posmatra na podu, ali je slika realna u konveksnom ogledalu.

Muzej je smešten u crvenoj tvrđavi sa kulom, koja je prepoznatljiva po ogromnim belim skulpturama u obliku jaja na vrhu. Po celoj fasadi su u pravilnim razmacima postavljene neobične „figurice“ koje po nekim tumačenjima simbolišu hleb, dok po drugim interpretacijama predstavljaju simbol ljudskog izmeta, što je samo nagoveštaj kontroverznosti kojom odiše Dalijev muzej.

Salvador Dali je najistaknutiji predstavnik nadrealizma. Veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo imala je njegova supruga Gala, poreklom Ruskinja, koja je bila deset godina starija od njega. Na putu za Figueras saznali smo mnogo neobičnih situacija iz njihovog braka i druženja sa njihovim prijateljima. Osim nekih bizarnih detalja iz njihovog intimnog života, meni je najupečatljivija bila priča da su se na maskenbalu koji su organizovli njihovi prijatelji, nedugo nakon što su izgubili bebu, Dali i njegova Gala pojavili obučeni kao bebe. Dalijev neobičan privatni život u velikoj meri se ogledao kroz njegovo umetničko stvaralaštvo. On je, za razliku od mnogih slavnih slikara, imao sreću da unovči svoj talenat i da se za života obogati, pa je tako i uspeo da kupi teatar u Figuerasu koji je pretvorio u muzej.

U ovom muzeju se nalaze slike i predmeti iz svih faza Dalijevog stvaralaštva. Jedna od najupečatljivijih i najpoznatijih instalacija je portret glumice Mej Vest, čiji su delovi lica sastavljeni od delova nameštaja: dvosed je u obliku usana, komoda ima oblik nosa itd. Međutim, dok se prolazi kroz ovu prostoriju, taj nameštaj ne izgleda ništa posebno u odnosu na ostatak muzeja, sve dok se ne pogleda „od gore“ kroz lupu koja je postavljena na stepeništu u centralnom delu prostorije, odakle se jasno uočava portret glumice.

Na Dalija je snažan uticaj ostavilo i poznanstvo sa čuvenim psiho-analitičarem Sigmundom Frojdom, tako da mnogi njegovi radovi predstavljaju različite iluzije nadrealnog, kao što je slika na kojoj se, u zavisnosti od udaljenosti i ugla posmatranja, vidi naga Gala ili portret Abrahama Linkolna.

U ovom muzeju nisu neobične samo slike i nameštaj, već je svaki detalj jedinstven i predstavlja priču za sebe. Na svakom koraku su iznenađenja, bilo da se radi o stepeništu, plafonima, skulpturama, delovima nameštaja ili nakitu. Tako je tavanica velikog antrea koji vodi ka umetnikovoj spavaćoj sobi oslikana u stilu Sikstinske kapele u Vatikanu sa figurama Gale i Dalija, dok je u spavaćoj sobi najupečatljiviji naravno krevet sa nogicama u obliku morskih stvorenja i dnom u obliku školjke. Sve je to naravno osmislio sam Dali. Dali je i sahranjen u suterenu svog muzeja i njegova grobnica je takođe otvorena za javnost.

O atraktivnosti Dalijevog muzeja govori i podatak da je to drugi najposećeniji muzej u Španiji, odmah iza čuvenog muzeja Prado u Madridu.