Gran Kanarija

Zašto volim Kanarska ostrva? Pre svega zbog fantastične klime tokom cele godine, a zatim i zbog interesantne vegetacije, vulkanskih planina, dugih peščanih plaža, prostranih šetališta, arhitekture i naravno zbog vedrih i prijatnih ljudi.

Treće po veličini Kanarsko ostrvo, Gran Kanariju, posetili smo krajem oktobra. I u polasku i u povratku, leteli smo skoro bez ijedne turbulencije. Gran Kanarija se nalazi na severo-istočnom delu Atlantskog okeana. Iako teritorijalno-politički pripada Španiji, skoro sedam puta je bliža Africi nego kontinentalnom delu Španije. Nalazi se na samo 200 km od Maroka. Iz pravca Sahare često duva suvi pustinjski vetar Kalima, koji donosi suv i topao vazduh, što je posebno izraženo na južnom delu Gran Kanarije gde je i najtoplije. Na severu ostrva duvaju pasati, pa su češće kiše i magle.

Glavni grad Gran Kanarije, Las Palmas, smešten je na severo-istočnom delu ostrva. Iako je Las Palmas veoma popularan među turistima, turistički kompleksi sa najviše hotela i apartmana nalaze se na jugu, gde je prosečna dnevna temperatura preko leta 28 °C, a preko zime oko 22 °C. Glavna turistička zona je Maspalomas, koju čine turistička naselja: Plaja del Ingles, Aguila, Las Buras i San Agustin. Na tom potezu postoje duge peščane plaže, veliko šetalište, neki od najpopularnijih šoping centara, kao što su Yumbo i Kasbah, golf tereni, brojni hoteli, restorani, noćni klubovi... Najveća turistička atrakcija su peščane dine u Maspalomasu, koje se prostiru na čak 400 hektara i predstavljaju stanište retkih biljnih vrsta, koje postoje samo na Kanarima. 1994. godine ovaj rezervat je proglašen nacionalnim parkom i danas je to zapravo zaštitni znak Gran Kanarije. I iz daljine i izbliza dine izgledaju fascinantno.

Na zapadnom delu Maspalomasa nalazi se svetionik Faro de Maspalomas, izgrađen 1886. godine. Sa visinom od čak 65 metara ovaj svetionik dominira celim područjem i veoma je važan za pomorski saobraćaj u regionu. U blizini svetionika je El Oasis, odakle je pejzaž sa dinama još upečatljiviji. Ptice selice, koje tokom jeseni pobegnu iz Evrope, a ne završe u Africi, nalaze se upravo na ovom mestu. I mi smo sa pticama selicama doleteli na Kanare ali se na žalost nismo zadržali ni izbliza toliko koliko one ostaju tamo, iako ne bih imala ništa protiv da celu zimu provedem na Kanarima :).

Najsunčanije naseljeno mesto na teritoriji evropskog kontinenta nalazi se upravo na Gran Kanariji. To je Mogan, koji je smešten na jugo-zapadnom delu ostrva. Osim peščane plaže Mogan, u blizini se nalaze još neke čuvene plaže, kao što su: Amadores, Anfi del Mar i Puerto Rico. Za decu je verovatno najprimamljiviji Puerto Rico jer se tu nalazi Angry Birds park - igraonica na otvorenom sa svim onim ptičicama iz igrice. Osim toga, plaža u ovom mestu je veoma lepa, bez velikih talasa, ali ipak voda je bila prilično hladna za kupanje. Na južnoj obali, Arguineguin je najmanje izložen vetru, koji preko zime često zna da bude veoma jak. Ovo mesto se nalazi u zalivu, pa je zbog toga zaklonjeno od jakih vetrova, a navodno tu ima i najmanje padavina tokom godine.

Centralni deo Gran Kanarije bio mi je još upečatljiviji od obale. Iako je za mene more neprikosnoveno, ovog puta su me osvojili planinski predeli u centralnom delu ostrva. Na veoma dobrom ali izrazito krivudavom putu, koji vodi od Maspalomasa do Arucasa, bilo je toliko prelepih vidikovaca da sam napravila preko 400 snimaka na kojima su sve sami planinski pejzaži. Geografski centar ostrva je Tejeda, gde se nalazi najviša tačka Gran Kanarije, Los Pechos, čija je nadmorska visina 1950 m.

Nakon Tejede, svratili smo u mesto zastrašujućeg naziva - Teror. Nasuprot svom imenu, Teror je jedno simpatično mesto, koje je najpoznatije po bazilici Nuestra Senora del Pino. Ovde se okupljaju hodočasnici sa celog ostrva. Osim bazilike, Teror je poznat i po ručnom radu i rezbarijama, što je uočljivo na balkonima građevina, posebno u glavnoj ulici. Tu sam videla najlepše suvenire. Teško sam se odlučila za samo nekoliko sitnica jer bih najradije kupila bar polovinu od onoga što se prodaje u ovim suvenirnicama. Teror je takođe poznat po flaširanoj vodi, koja se prodaje po celom ostrvu.

Sledeće mesto koje smo obišli je Firgas. Od svih gradova, koje smo posetili u unutrašnjosti Gran Kanarije, Firgas mi se najviše svideo. Odmah me osvojila prelepa panorama okoline na ulazu u grad, a zatim mi je zapala za oko neobična skulptura farmera koji vodi bika. Još zanimljivija je ulica sa fontanom u centralnom delu i keramičkim klupama sa prelepim identičnim mozaicima, iznad kojih se nalaze mozaici sa grbovima svih gradova na Gran Kanariji. U nastavku, na pločnicima po sredini ulice, prikazana su sva Kanarska ostrva, počevši od celog arhipelaga, a zatim je predstavljeno svako ostrvo ponaosob. Kako smo se peli uz ovu strmu ulicu, razgledali smo reljefne prikaze, osnovne podatke i grbove svih Kanarskih ostrva. Još da pomenem kako se i u Firgasu nalaze izvori mineralne vode, koja se može kupiti u svim mestima na Gran Kanariji.

Tog dana smo obilazak završili u Arucasu, koji se nalazi severno od Firgasa. Ovaj grad je dosta veći od Terora i Firgasa ali ne toliko neobičan kao prethodna dva mesta. Najlepša atrakcija u gradu je velelepna katedrala, koja dominira gradom i zaista je fascinantna. Tu se takođe nalaze lepe tradicionalne građevine i iz pojedinih delova grada se može uživati u panoramskom pogledu na okolinu. Meni su se posebno svideli prelepo uređeni parkovi sa skulpturama, mnoštvom palmi i ostalim egzotičnim rastinjem.

Sledećeg dana smo obilazili severo-zapadni deo ostrva, gde nam je prva stanica bila Galdar, koji mi na prvi pogled uopšte nije privukao pažnju. Mislila sam da tu nema ničeg osim centralne uske ulice, u kojoj je pešačka zona, sa građevinama sličnim onima koje sam viđala i u drugim mestima na Gran Kanariji. Taj utisak o uspavanom gradiću u unutrašnjosti ostrva promenio se kada smo došli na centralni trg, koji je bio prepun ljudi, a u obližnjem parku se održavalo nešto što liči na sajam piva. Svi veseli sa kriglama u rukama... daleko od uspavanog mesta kakav mi se Galdar činio pri dolasku :).

Jedno od najlepših primorskih mesta na ostrvu je Sardina, koju smo posetili nakon Galdara. Ovo mestašce je skriveno iza litica na kojima su izgrađene raznobojne zgrade. Sardina ima prelepu peščanu plažu i pravi je odmor za oči i dušu.

Na severo-zapadnoj obali smo posetili još Agaete i Puerto de las Nieves, koji su veoma blizu. Oba mesta su živopisna. Agaete krasi prelepa vegetacija i domišljato uređeni vrtovi, a luku Puerto de las Nieves veliko šetalište uz obalu sa spravama za vežbanje i prirodnim bazenima u moru. Bele niske građevine su karakteristične za oba ova mesta. Pomalo me podsećaju na Grčku, posebno u Puerto de las Nieves, gde su upadljive belo-plave kombinacije fasada.

Na zapadnom delu Gran Kanarije su još upečatljiviji planinski pejzaži, posebno severno od Veneguere, gde se nalaze stene čije se boje prelivaju u nijansama zelene, žute, narandžaste, crvene i braon boje. Ovi pejzaži zaista oduzimaju dah.

Na Gran Kanariji ima još nekoliko zanimljivih mesta, koja predstavljaju prave turističke poslastice, kao što su ogroman zoo vrt - Palmitos park, zatim parkovi u kojima se nalaze samo krokodili ili kamile ili sve moguće vrste kaktusa, pa veliki vodeni park i muzej na otvorenom posvećen Aboridžinima, koji su pre španskih osvajanja Kanarskih ostrva živeli na ovom podneblju. Desetak dana na ovom ostrvu premalo je da bi se sve to obišlo, a zašto i ne bismo ostavili nešto za sledeću posetu Gran Kanariji... :)